Darko Dozet

Slučajno sam, u avgustu `98 godine, otišao na Kosovo. Prošao sam na petsto metara od Dečana i Pećke patrijaršije, ali, pošto je već padao mrak morao sam napustiti područje u kojem su delovali teroristi, nisam uspeo da fotografišem.  I to me je uvek vuklo- objašnjava autor za GL.

U galeriji Foto, kino i video saveza Vojvodine juče je otvorena izložba fotografija “Koreni duše” Tanjugovog fotoreportera Darka Dozeta. Izložba sačinjena od 57 radova nastalih u Pećkoj patrijaršiji, Gračanici, Cernici, Dečanima, Prizrenu, Velikoj Hoči, Orahovcu i drugim mestima Kosova i Metohije. Program otvaranja upotpunio je i hor dece iz Velike Hoče i Orahovca, koja su ovih dana u poseti Novom Sadu. A neposredno uoči otvaranja, velikom broju posetioca obratio se i episkop bački Irinej Bulović:
-Kada sam video poziv za ovu izložbu, veoma sam se obradovao. Ali sada kada izložba treba da bude otvorena, mnogo više me raduje što se to dešava uz učešće naših zemljaka, braće, sestara, i posebno ove dečice. Radujem se zbog zajedničkog prisustva ovih dvaju krajeva koji su iz istog korena, jer znamo da se veliki broj ljudi koji danas živi ovde doselio upravo sa Kosova i Metohije, takođe se radujem i lično, jer krajevi i naše svetinje na ovim fotografijama predstavljaju neodvojivi i neotuđeivi sadržaj mog života.
Ove fotografije su svedoci bola i stradanja. Jer, gledati na narod koji ide u pratnji naoružanih vojnika jeste bol i tragedija nas, ali još više sramota onih koji govore da na Kosovo i Metohiju donose mir, a do ovog trenutka nisu zaštitili nijedan život, nijednu svetinju. Zaštitili su jedino sebe. Ove fotografije su, takođe, svedoci naše neugasive nade. Jer, naša istorija je dovoljno trajna, dovoljno bremenita događajima i dovoljno poučna, tako da možemo znati da ovo neće trajati zauvek. Ja sam uveren da ćemo ponovo gledati obnovljene ove svetinje koje na nekim od ovih fotografija gledamo u ruševinama. I smatram da treba da vas uverim da smo mi svama svakog časa i u svim trenutcima vašeg života. Kako u stradanjima i patnjama tako i u nadi u bolje dane- zaključuje Irinej Bulović.

Dozetove fotografije skoro ni jednog momenta ne upućuju direktno i neposredno na sve što se na Kosovu događalo i događa, ali se u njima, barem za ovdašnjeg posmatrača, ipak nazire i naslućuje jedna mnogo kompletnija i kompleksnija slika od one koja je prezentovana. Pri svemu tome, vrlo je teško, možda i nemoguće, posmatrati izložbu sa nekog čisto umetničkog aspekta, koji bi bio istrgnut iz drštveno-istorijskog konteksta u kome je nastala.

-Moj cilj nije bio da dokazujem ljudima da znam da fotografišem, nego da posetiocima izložbe dočaram kakav je taj život dole, znači kako ti ljudi žive, čime se bave, kako izgledaju njihove kuće, kako izgleda njihova svakodnevica- priča autor za GL
-Po meni je vrlo relativno to da lije nešo umetnička fotografija ili nije. Postoji dobra i loša fotografija. Na ovoj izložbi ni jedna jedina fotografija ne stoji sama za sebe, već svih 57 čine jednu priču, jednu celinu.
Za sve treba da postoji neki razlog. Ja sam slučajno, u avgustu `98 godine, otišao na Kosovo. Prošao sam na petsto metara od Dečana i i Pećke patrijaršije, ali, pošto je već padao mrak morao sam napustiti područje u kojem su delovali teroristi, nisam uspeo da fotografišem. I to me je uvek vuklo.
Od 2000. godine do danas ni sam neznam koliko sam puta bio tamo da sve to zabeležim. I postojalo je mnoštvo okolnosti koje su me u tome sprečavale, a koje ne bi puno uticale da sam, recimo, fotografisao po Novom Sadu.

Za razliku od brojnih poduhvata slične vrste, Dozetove fotografije se ne “ponose” zločinom, krvlju i populistički orijentisanom senzacijonalizmom, što niukoliko ne umanjuje njihovu vrednost i aktuelnost. Naprotiv, reklo bi se da ih upravo to čini životnijim, jezgrovitijim, otvorenijim, rečitijim, a na momente čak jezivo strašnim.

Mislim da su ti zločini već dosta prikazivani i da je ljudima od toga već muka. Verujem da se dobra izložba može napraviti i bez krvi, bez nečeg senzacijonalističkog. Nije mi to bio cilj iako sam imao i takvih fotografija. Želeo sam da ljude pobedim našom lepotom, mada nisam propustio da stavim tu porušeni manastir i nekoliko vojnika Kfora, čisto da dočaram tu svakodnevicu. Jer bez toga izložba ne bi bila korektna.

Nekoliko fotografija mladog Novosađanina, rođenog 1976. godine, juče je poklonjeno porodicama sa Kosova i Metohije. Svi koji žele da vide radove mogu to učiniti do 13. oktobra kada se izložba seli u Kosovsku Mitrovicu, a kasnije i u Beograd.

Građanski list, 30.09.2003. godine
D.Domanović

• 0 
 
• 0 0 0 
• 0 
 
• 0 
•  0