Darko Dozet

Pred nama jedan dirljiv pogled na kosovsko-metohijsku priču koja je viđena kroz okular jednog osetljivog fotografa. Dozetove fotografije nisu samo jedan pres dokmunet o stvarnosti u kojoj živimo, o stvarnosti Srba na Kosovu, već prerastaju u jednu univerzalu priču o pravoslavnom duhu, o srpskoj lepoti, o Kosovu kao o jednoj živoj rani, ali kao živoj rani iz koje zrači snaga nečeg iskrenog i dubokog.

Darko Dozet ne fotografiše i ne slika, on naprosto osveštava naše manastire, osveštava naše kosovske pejzaže, ljude sa kosova, portale crkava i manastira. On nam, sa puno duha, empatije, sa puno saosećanja otkriva svu tragiku realnosti tih 130.000 zatočenih ljudi dole na Kosovu.

Ove fotografije, koje traže našu saosećajnost, omogućavaju nam da osetimo tu stvarnost Kosova, one nas podsećaju da ono što nas vraća ka samom jezgru našeg bića mora da proistekne iz jedne velike činjenice afirmacije naše tradicije i naših praotačkih časti.

Mi živimo u jednom vremenu kada je došlo do trostrukog rascepa: do rascepa između čoveka i boga, čoveka i prirode, i do rascepa u samom čoveku, ti rascepi čoveka razdiru. U jednom takvom vremenu kada mi kao narod tražimo svoj identitet, kada preispitujemo svoj identitet, ovakve izložbe nam se ukazuju kao pravi istinski svetionici.

21. februar 2005.
Dragan Jovanović Danilov

• 0 
 
• 0 0 0 
• 0 
 
• 0 
•  0